Glavna železnička stanica je na istočnoj strani Ledene stene, gradske četvrti Palilule oko tri kilometra vazdušnom linijom od centra, i po njoj se najlakše objašnjava gde treba da dođe bravar na Ledenoj steni. Portali za nekretnine je vode zajedno sa Kičevom i delom grada oko stanice, a u oglasima se kraj pojavljuje uglavnom kroz stanove.
Ime je dobila po nekadašnjoj gradskoj ledari, izloženoj vetru. U njoj su osnovna škola i škola za decu sa oštećenim sluhom, a gradske linije je povezuju sa Niškom Banjom na jednoj i Devetim majem na drugoj strani.
Kraj oko glavne stanice: bravar za Ledenu stenu i Kičevo
Kičevo, čija je glavna ulica Jovana Ristića, nalazi se zapadno od Trga kralja Aleksandra Ujedinitelja i administrativno pripada Medijani, ali ga portali vode zajedno sa Ledenom stenom. Zato se stanovi iz ovog dela grada često nađu pod zajedničkim imenom, iako su formalno u dve opštine, a Kičevo je bliže centru grada od Ledene stene.
Glavna železnička stanica je na istočnoj strani Ledene stene i dobar je orijentir za dolazak, kao i škole u samom kraju. Ko dolazi vozom, stanicu ionako zna, pa je to najjednostavnija tačka od koje se objašnjava adresa. Ako je adresa bliže Kičevu, za orijentaciju pomaže ulica Jovana Ristića.
Kroz kraj prolazi i gradska linija koja ide od Minovog naselja do Niške Banje. Kad zovete, recite i kakva su vrata – ulaz u zgradu, vrata stana ili kućna vrata – da majstor zna šta da ponese već na prvi dolazak.
Tri kvara zbog kojih se zove bravar na Ledenu stenu
Vrata koja se godinama otvaraju više puta dnevno troše se na tri mesta: u bravi, na kvaki i na jezičku. Sva tri kvara počinju sitno – ključ ide malo teže, kvaka malo visi, jezičak ne hvata iz prve – i lakše se rešavaju ako se uhvate na vreme.
- Brava koja zapinje ili jezičak koji ne hvata često se reše popravkom brave, pre nego što se brava potpuno zaglavi.
- Kvaka koja visi ili spada menja se novom garniturom iste vrste, a izbor i mere opisuje strana zamena kvake.
- Za zalupljena vrata postoji otvaranje vrata bez obijanja kad god to brava dozvoljava.
Drvena vrata se sa vlagom i temperaturom šire i skupljaju, pa brava ume da se ponaša različito zimi i leti. Ako zapinje samo u jednom delu godine, uzrok je verovatno u krilu, a ne u mehanizmu. Kad niste sigurni koji je od tri kvara u pitanju, dovoljno je da majstoru opišete šta se dešava sa ključem, a šta sa kvakom.
Kugla ili kvaka: zalupljena vrata na Ledenoj steni
Promaja je jedan od razloga zbog kojih ljudi ostanu ispred sopstvenih vrata. Dovoljno je da su otvoreni prozori na suprotnim stranama stana, pa da ulazna vrata krenu sama i zalupe se dok iznosite smeće ili preuzimate paket.
Da li će vas zalupljena vrata ostaviti napolju, zavisi od toga šta je na njima spolja. Ako je spolja kvaka, vrata se otvaraju pritiskom na nju, osim ako su zaključana ključem. Ako je spolja kugla ili fiksna drška, jezičak se ne može povući bez ključa i ostajete napolju čim se vrata zatvore.
Kugla ili kvaka spolja
Kugla spolja ima smisla: vrata se ne mogu otvoriti spolja ni kad zaboravite da ih zaključate. Ali zato traži naviku da ključ uvek bude kod vas, čak i kad izlazite samo na stepenište. Neki ljudi zato menjaju kuglu kvakom i vrata uvek zaključavaju ključem, a drugi zadrže kuglu i drže rezervni ključ kod komšije – oba rešenja su u redu, samo treba izabrati svesno.
I sa kuglom spolja, kad izlazite na duže, zaključajte i rezu. Jezičak drži vrata zatvorenim, ali ih ne zaključava, pa se zalupljena vrata otvaraju mnogo lakše od zaključanih. Ako je kugla olabavljena ili se okreće u prazno, to je posao za novu kvaku, a ne za novu bravu.
Rezervni ključ
Rezervni ključ je najjednostavnija zaštita od zalupljenih vrata, ali samo ako je kod prave osobe. Najbolje ga je ostaviti nekome u blizini ko je dostupan i uveče, a ne sakriti ga u hodniku ili ispred vrata. Kad se ta osoba odseli ili ključ ne može da se nađe, to je trenutak da se razmisli o novom cilindru.
Kad u stanu ima dece koja se sama vraćaju iz škole, rezervni ključ kod komšije vredi dvostruko: dete ne čeka na stepeništu, a vi ne morate da napuštate posao. Dogovorite samo da dete prvo pozove vas, pa tek onda komšiju.
Vrata koja često lupaju od promaje
Svako jako zalupljivanje udara jezičkom o pločicu na štoku. Vremenom se zavrtnji na pločici olabave, pločica se pomeri, a opruga jezička popusti, pa vrata ili ne hvataju, ili hvataju prejako i zaključaju vas napolju i kad to ne želite.
Isto važi i za ulazna vrata zgrade koja promaja stalno zalupljuje: na njima se zavrtnji i pločica troše još brže, a o popravci odlučuju stanari zajedno. Ako takva vrata imaju zatvarač, pomaže i da se on podesi tako da ih ne zatvara prejako.
Kako da vas promaja ne zaključa napolju
- Kad provetravate stan, otvorite prozore samo na jednoj strani ili pritvorite ulazna vrata nečim što ne može da sklizne.
- Na zid ili pod iza vrata stavite graničnik, a na krilo držač koji ga drži otvorenim dok unosite stvari.
- Ako jezičak hvata toliko lako da se vrata zaključaju i od blagog guranja, recite majstoru – nekad je dovoljno podesiti pločicu na štoku.
Staro groblje i Kalač brdo: i tamo dolazi bravar
Sa ostatkom Palilule Ledena stena deli železničku istoriju: glavna stanica je na njenoj istočnoj strani, a u istoj opštini su i Stara železnička kolonija i Crni put, sa prvom železničkom radionicom u Srbiji – bravar na Paliluli. Majstor dolazi i na Staro groblje, na koje se sa juga nastavlja brdovito Kalač brdo, a i u Kičevo, preko granice opštine, u Medijani.
Bravar na Ledenoj steni i u kraju oko stanice
Adresa se ovde najlakše objašnjava preko stanice: sa koje ste strane pruge i koliko ste daleko od zgrade stanice, a na strani Kičeva preko ulice Jovana Ristića. Ako ste kod škola, recite i kod koje, jer su u kraju dve. Sa tim podacima hitan bravar u Nišu nalazi i ovu adresu bez lutanja.